Рекли су о деци

"Дете нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине. Не заборавимо притом Адлерову тврдњу да свако дете не само што осећа своју инфериорност него је оно стварно и инфериорно у односу на свет одраслих који га окружује. Није чак битно да ли је неко дете физички дефектно или ружно, јер имамо низ примера да оваква деца и касније одрасли људи, правилним одгојем који је детету пружио материјала за самопотврђивање и признавање његове личности, уопште не пате од неког осећања инфериорности. Обратно: доста је деце обдарене и интелигенцијом и физичким изгледом која због погрешног одгоја врло много пате од недостатка поверења у себе, плашљивости и стидљивости.”
Владета Јеротић

Ако деца нису добила љубав, она је траже целог свог живота.

Сваки дан говорите својој деци да их волите, како речима, тако и поступцима. Дарујте им контакт очију пуних љубави, топао физички контакт и концентрисану пажњу. Проводите заједно с њима много времена, шетајте с њима, идите у биоскоп, на путовања, и, што је могуће чешће, доручкујте, вечерајте и ручајте с њима.
Ништа тако не сведочи о нашој љубави према Богу као то што Му свакодневно посвећујемо наше време. Ништа друго не говори деци о нашој љубави према њима тако јасно као то што им посвећујемо своје слободно време.
Створите својој деци атмосферу која доприноси њиховом растењу и развоју. Реците им да верујете у њих. Цените њихово мишљење и подстичите њихов допринос у решавању породичних питања. Поступајте према њима с поштовањем и она ће се осећати достојним људима.

Игуман ЕВМЕНИЈЕ